Žrtva i nesebičnost su glavne osobine hrabrih. Mnogi ljudi širom sveta svakog dana urade nešto hrabro
Neki preživljavaju užasne vremenske uslove, dok drugi spasavaju tuđe živote.
Kajl Karpenter se sa samo 19 godina priključio marincima. Dve godine kasnije, kada je imao 21. godinu, poslat je u Avganistan, gde je mu je dodeljen čin desetara.
2010. godine poslat je u Avganistan kao desetar. Pokazao je izuzetnu hrabrost 21. novembra kada je pogledao pravo u oči smrti.
On je spasio život svog druga desetara, Nika Eufrazija, bacivši se direktno ispred neprijateljske granate.
I Eufrazio i Kajl pretrpeli su užasne povrede. Kajl je doživeo traumatičnu povredu mozga usled eksplozije, deo njegove lobanje bio je smrskan te je morao biti obnovljen, a lekari su prognozirali da je izgubio moć govora zauvek.
Kajl je imao povrede po celom telu. Eksplozija je oštetila njegovo lice, desno oko i ruku. Imao je rane od gelera, propalo plućno krilo, fakturu lobanje i izgubio je veliki deo donje vilice.
“Moje telo je rastrgano ručnom bombom od strane neprijatelja…Po dolasku u kamp Bastion, bio sam označen kao P.E.A (pacijent koji je istekao po dolasku). Neprijatelj me je ubio, ali ja sam se vratio.” – rekao je Kajl u jednom intervjuu. Ovako je on izgledao pre nesreće.
Kajl je doživeo najveću vojnu čast u Sjedinjenim Američkim Državama 19. juna 2014. godine. On je postao 8. živi primalac Medalje časti, koju mu je dodelio predsednik Obama u Beloj kući.
Kajl je bio dve i po godine u bolnici i imao je 40 komplikovanih operacija. Dodeljena mu je medalja za čast “Purpurno srce”. Ovaj orden dodeljuje se pripadnicima oružanih snaga kada su brutalno ranjeni od strane neprijatelja tokom rata.
Vodio je maraton u čast kolega veterana koji su izgubili živote u ratu. On je sada motivacioni govornik i zaštitnik ranjenih muškaraca u ratu.
